RAZNI IZVODJAČI 197_ Crvenkapica i Snežana

DVE LEPE PRIČE ZA DECU snimljene davnih 60-tih godina u JUGOSLAVIJI možete čuti samo na ovom blogu. Nije da je ovo samo za decu jugoslovenski orijentisanu ali ipak pogledajte koja je briga postojala u to vreme postojanja te države. Objavljivale su se kasete i ploče sa štivom za decu. Današnje vlasti po svim feudima nastalim na raspadu JUGOSLAVIJE ne mogu baš ovim da se pohvale.

Uopšte deca JUGOSLAVIJE imala su svoje festivale kao onaj u Šibeniku i Radost Evrope u Beogradu ali bilo ih je još. To neka bude tema neke druge beleške na ovom svejugoslovenskom blogu o državi koju smo voleli i u kojoj smo disali plunim plućima. Deca JUGOSLAVIJE su imala i velika prava i ona su sigurno bila zaštićena zakonom i ko bi ih prekršio imalo je za njega kazni i kazni. To je bilo društvo gde su deca aktivno učestvovala u raznim godišnjicama koje su bile u vezi sa njima ili sa Revolucijom. Njihovo pojavljivanje nije značilo kao danas, da se samo besprizorno koriste u političke svrh, nego da se deci približi prošlost koja je, za svaki narod u toj Jugi, bila časna. Jugoslovenske nacije i narodi su itekako bile uključene u medjunarodne organizacije koje su se brinule o deci i to veoma aktivno. Naša deca i dan danas pobedjuju na likovnim UNICEF konkursima a kamoli onda kad je ta država bila velika i uticajna. Predsednik TITO je voleo decu, imao decu i brinuo se (naravno zakonskim putevima) o njima. Oni su imali i svoj praznike, Dan Pionira i Dan Mladosti o kojima se dosta zna. Postojala je pionirska organizacija koja je okupljala pionire, decu osnovnoškolskog uzrasta. Sve u svemu jedno lepo vreme za decu. E da vrtići su bili slobodni nije bilo potrebno da rezervišete mesto u njima godinu dana unapred. I bili su odvojeni od Crkve, koje god.