Ajmo ajde sad da čujemo onaj pravi ŠUND JUUGOSLAVIJE, grupu Rokeri s Moravu. Grupa je nastala u Srbiji u ondašnjoj nam Jugi i osnovao ju je odličan kompozitor i tekstopisac BORIS BIZETIĆ.
No nešto se dogodilo u njegovoj glavi tako da je ovoj grupi podario samo bedastoće, bljuvotine i ostale gadosti tako da mnogi od vas kažu TO JE SAMO PARODIRANJE NARODNE MUZIKE. No to nije tačno jer je gosn Bizetić sposobniji za mnogo lepšu muziku. On je ovde SVESNO upotrebio folklor i snizio mu nivo do nule. Svesno je igrao na to da će ovako bedno i lako doći do publike kojoj je ovo najveći nivo. To radi i dan danas u obliku svog isto tako prizemnog šou programa BEBE ŠOU i lika Slavujke.
ROKERI S MORAVU
6 comments:
Koliko se sećam, u to vreme su Zoricu Brunclik nazivali "Kraljica šunda"
Sa današnje distance ZORICA BRUNCLIK je tada pevala kao "prava" pevačica narodne muzike. Danas se narodna čuje samo sa PINKA a svi dobro znamo kakav je tek to shund.
Престрог си. Свака од ових песама је попут добро испричаног вица, излази то ван обичног слушања музике. Духовитост је овде примарна, треба ценити Рокере као део приче коју је имао покојни Минимакс, Љуба Мољац итд. Тај хумор надвладава све остало, тако да је у њиховом случају погрешно и гледати их (само) као музичку групу. Свако са грамом смисла за хумор ће се насмејати када слуша ове песме, а то је већ нешто.
Поздрав, Харалампије.
Neka sam prestrog. Svi mi dobro znamo da je Boris Bizetic itekako sposoban kompoyitor. Sta je onda hteo da sa ovim "projektom" postigne? NIŠTA. Samo da nam se podsmeva ali na PRIZEMAN NAČIN.
Taj njegov prizeman pristup nečemu je ono što se zove Š U N D.
Трудим се да ти само покажем једну страну коју (тренутно) не видиш. Рокери су у музици оно што су, рецимо, браћа Маркс у филму, или да пренесемо на домаћи терен, Мија и Чкаља у нашој кинематографији. Приметио си да, рецимо, Чкаљу мало ко ставља на листе најбољих глумаца, врло слична ситуација као са Борисом. А да је Борис сјајан композитор, то се види и у овим песмама, "Липа Маре воли Ђоку" би прошла засигурно на неком традиционалном далматинском фестивалу ОК (наравно говорим музички, текст је шаљив, питање како би га схватили). А они (Рокери) су указивали на смешне стране свих народа у бившој СФРЈ, и врло духовито су то одрадили, радо их слушам иако не слушам ништа од "Пинк" продукције. Узгред, које ли случајности, басиста у овој постави Рокера је Жељко Митровић, лично!
Буди поздрављен и слободно стави још који албум Рокера, надам се да ће и они који их нису слушали, доживети нешто од духовитости коју су ширили. Све моје похвале за досадашњи рад.
Харалампије
Mnogo priče oko bezvredne šund muzike ali nema veze, nek se vidi nek se zna. Vidim ja dobro.
Hvala za komentare.
Post a Comment