Enriko Josif (1924-2003) bio je kompozitor i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Rođen je 1. maja 1924. godine u Beogradu. Bio je učenik Prve beogradske gimnazije. Diplomirao je na Muzičkoj akademiji u Beogradu 1954. u klasi Milenka Živkovića. Period od 1961. do 1962. godine proveo je u Rimu na jednogodišnjem studijskom boravku.
Posle nastavničkog rada u Nižoj muzičkoj školi „Vojislav Vučković“ (1952-1953) i Srednjoj muzičkoj školi „Kornelije Stanković“ (1955-1957), izabran je 1957. godine za asistenta kompozicije na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Posle iznenadne smrti profesora Milenka Živkovića (1964), Enriko Josif je preuzeo njegovu klasu kompozicije. Godine 1965. je izabran za docenta, zatim 1970. godine za vanrednog, a 1976. za redovnog profesora, i na tom položaju ostaje do odlaska u penziju 1989. godine.
Komponovao je muziku za jugoslovenske filmove:
- Desant na Drvar (1963)
- Vrtlog (1964)
- Ko puca otvoriće mu se (1965)
- Opatica i komesar (1968)
Kompozitorski opus Enrika Josifa obuhvata gotovo sve oblike muzičkog stvaralaštva. Osim komponovanja i pedagoškog rada, bavio se muzičkom kritikom (objavljivao je u „Politici“), esejistikom i izdavaštvom.
Za svoj rad dobio je sledeće nagrade: Sedmojulsku nagradu (1960) za „Koncert za klavir“, Šestoaprilsku nagradu Sarajeva (1962) za muziku za film „Sarajevska hagada“, Oktobarsku nagradu Beograda (1965) za „Simfoniju u jednom stavu“, Nagradu žirija Jugoslovenske radiotelevizije (1967) za „Tri psalma“, Nagradu Radio Beograda (1969) za muziku u radio-drami „Lomača“, Sterijinu nagradu (1970) za muziku u „Omeru i Merimi“, Nagradu Petar Konjović (1971) za balet „Ptico ne sklapaj svoja krila“, Nagradu žirija Jugoslovenske radiotelevizije (1971) za „Zapise za duvački kvintet“, Orden zasluge za narod sa srebrnim zracima (1972), Plaketu Narodnog pozorišta u Beogradu.
Autor je legendarne krilatice „Srbi su nebeski narod“.[1]
Za dopisnog člana SANU izabran je 25. aprila 1991. godine, a za redovnog 26. oktobra 2000.
Preminuo je u Beogradu 13. marta 2003.
KASETA KOJA JE PRED VAMA JE KUPLJENA NA BUVLJAKU I SADRŽI INTERVJU U PRVOM LICU JEDNINE, ŠTO ZNAČI ENRIKO JOSIF PRIČA SAM O SVEMU I SVAČEMU ŠTO GA INTERESUJE. NO NJEGOVA INTERESOVANJA U OVOM INTERVJUU SU OKRENUTA RUSIJI, STALJINU I POZNATIM PRIČAMA O TOME. VEOMA ZANIMLJIV ZVUK NA OVOM BLOGU I KO ZNA DA LI BISMO IKAD NABAVILI ZVUK NJEGOVOG GLASA DA NIJE OVE STARE NAPUŠTENE KASETE NA BUVLJAKU.
.jpg)
No comments:
Post a Comment