KREŠIMIR BARANOVIĆ 1982 Kompozitor

JA MOGGU SLOBODNO DA KAŽEM jedan od 10 naajvećih kompozitora JUGOSLAVIJE, posvećen revoluciji, svakodnevnim temama i himnama, čovek koji ima dve tri nezvanične himne posvećene Radu, Revoluciji ili Titu. Čovek sa veoma čuvenim delima izvodjenim na svim scenama bivše JUGE, pravi autentični jugoslovenski kompozitor. To što je danas Juga raspadnutta ne umannjuje njegov značaj i dalje ga svrstavam medju najveće i na tlu rapsadnute JUGE

KREŠIMIR BARANOVIĆ

Biografija je sa srpske Wikipedije jer je hrvatska dosta pristrasna i odvratna i nije oovako iscrpna kao srpska. 

Биографија

У Загребу учи теоретске предмете, клавир и обоу, да би, након матуре, уписао композицију на Музичкој академији у Бечу (1912—1914). Године 1915. постаје диригент у Загребачкој опери, где остаје све до 1927, када прелази на исту дужност у Београд, да би током 1927. и 1928. гостовао с балетском трупом Ане Павловне у Немачкој, Холандији, Швајцарској и Италији. У Загреб се враћа 1928. године на старо место, где остаје све до 1943. године, када преузима вођење Радио-оркестра у Братислави (Словачка), где је именован и за директора Опере (1945—1946). Након тога постаје професор Музичке академије, диригент Опере и директор Филхармоније у Београду до 1964. године.
Као стваралац, Барановић је једна од најмаркантнијих личности националног смера друге половине 20. века хрватске и југословенске музике. С посебним афинитетом према руској музици, што се огледало и у његовим композицијама. Надовезује се на раног Стравинског (Петрушка) ослањајући се и на народни мелос, ствара властити музички језик, чије богатство црпи и из свог мајсторског познавања оркестра.
Као првенствено оперски диригент, он даје своје најбоље странице у сценским и вокално-инструменталним делима, а својим делом Лицитарско срце отпочиње нову епоху у развоју савременог балета у Југославији.

Композиције

Вокалне композиције

• З мојих брегов (Фран Галовић) за баритон и оркестар (1927)
• Мој град (Винко Николић) за глас и оркестар (1943)
• Из осаме (Крешимир Барановић) за глас и оркестар (1944)
• Пан (Мирослав Крлежа), симфонијска песма за рецитатора, солисте, мешовити хор и оркестар (1957)
• Горан (Иван Горан Ковачић), кантата за рецитатора, солисте и оркестар (1960)
• Облаци (Добрица Цесарић) за мецосопран и оркестар (1963)
• Шуме, шуме (више хрватских песника), кантата за мешовити хор и оркестар (1967)
• На мору (Густав Крклец) за баритон и оркестар (1973)

Сценске композиције

• Лицитарско срце (Крешимир Барановић), балет (1924, Загреб)
• Цвијеће мале Иде (Маргарета Фроман, према Хансу Цхристиану Андерсену), балет (1925, Загреб)
• Стрижено-кошено (Густав Крклец), комична опера (1932, Загреб)
• Имбрек з носом (Крешимир Барановић), балет (1935, Загреб)
• Невјеста од Цетињграда (Марко Фотез, према Турци иду Аугуста Шеное), комична опера (1942; 1951, Београд)
• Кинеска прића (Димитрије Парлић, према Дер Креидекреис Клабунда), балет (1955, Београд)
• сценска музика за Тирена (Марин Држић), Дундо Мароје (Марин Држић), Антигона (Софокле) и Хенри IV (Шекспир)

Инструменталне композиције

• концертна увертира (1916)
• симфонијски скерцо (1921)
• Сватовац за оркестар (1922)
• гудачки квартет (1924)
• Поема Балкан за оркестар (1926)
• свита из балета Лицитарско срце за оркестар (1927)
• синфониета у Ес Дуру (1939)
• Песма гуслара, рапсодија за оркестар (1945)
• синфониета за гудачки оркестар (1952), обрађена за гудачки квартет 1924.
• концерт за рог и оркестар (1973)
•