Evo nama jednog lepog izdanja iz davnih 60-tih godina u JUGOSLAVIJI kad je ovaj festival bio na početku svog postojanja. U taj festival je jugoslovenska vlast ulagala ogromne pare i prema Jovanu Ćirilovu za njega je u proseku išlo 2 miliona maraka dok je, na primer, za beogradski BITEF išlo "svega" 200.000. maraka po festivalu.
Od muzike ovde na ovoj lepoj staroj ploči imamo samo klasićnu muziku jer je to inače bio festival koji promoviše klasičnu muziku. Na njemu se moglo čuti ( i videti) najvećih orkestara i izvodjača sveta jer jednostavno DUBROVAČKI FESTIVAL je bio najveći i najprestižniji festival.
Ja sam bio kad je RADE ŠERBEDŽIJA učestvovao u Ričardu III i kad udješ na festivalsku pozornicu,tvrdjavu Revelin, nakon cepkanja karte, vidiš Šerbedžiju kako meditira na ivici ponora na samom bedemu, u ležećem stavu sa prekrštenim rukama kao da je umro.Svako ko je tada bio na toj predstavi mogao je to da vidi.Inače niko se s tim nije izigrivao, svi bismo samo prošli pored njega, otišli na svoja mesta i čekali da se Rade "probudi". Kada svi posedaju onda on ustane i tako počne predstava. Da ne pričam da je predstava bila izvanredna.
Inače po internetu ima malo opšte istorije ovog festivala jer se valjda u Hrvatskoj sablažnjuju da prikažu ovaj festival kao deo baštine JUGOSLAVIJE koju su Hrvati nasledili samo i ništa više. No na sajtu ovog festivala videćete arhivu samo za desetak festivala unazad što je jasna indikacija. Taj festival kao da nije imao svoju jugoslovensku istoriju. Kao da nikad ni bio nije ali začudo navode njegovo 61. godišnje izdanje ove godine. DUBROVAČKI LETNJI FESTIVAL je bio i ostaće deo jugoslovenske baštine koliko god oni to negirali i kad tad će morati da uvedu reč "jugoslovesnki" u istoriju ovako važnih dogadjanja kakav je ovaj festival i bio.
No comments:
Post a Comment