OVO JE SIGURNO NAJPOZNATIJI FESTIVAL STARE NAM JUGOSLAVIJE I BIĆE NJEGA PUNO OVDE. Taj pestival je negde 2000. godine imao svoju 40-destogodišnjicu ali bez svog festivalskog izdanja. Nikad nije vraćen u život iz razumljivih razloga, jer vlasti koje su u Beogradu ne haju za tradiciju i samo govore europa nema alternativu, jednu groznu rečenicu koja je apsurdna za normalnu demokratiju i kulturni život prestonoce kakav je Beograd.
Da ne bi mnogo filozofirali čujmo mi ovaj festival u njegovom starom izdanju i vidimo svojim ušima kako je to izgledalo.
Kako o istoriji ovog festivala nema nigde ni pomena pokupićemo lep mali nadahnuti teks iz sada počivšeg lista GLAS koji je do nedavno izlazio u "demokratskoj" Srbiji.
BEOGRADSKI VEKOVNIK - PIŠE JOVAN NIKOLIĆ
Beogradsko proleće
Sedamnaestog aprila 1961. godine počeo je prvi beogradski festival zabavne muzike - Beogradsko proleće. Pobedio je Đorđe Jakšić, sa kompozicijom "Čerge". Bio je to festival za generaciju koja je nakon rata upoznala zabavnu muziku putem sovjetskih filmskih melodija, prvih domaćih šlagera i pesama sa festivala San Remo. Koliko je San Remo bio važan, svedočila je žurba domaćih pevača da već sutradan pobedničku pesmu uvrste u repertoar.
Prvo "Beogradsko proleće" je iznedrilo nekoliko dobrih pesama, ali ruku na srce, nisu bile u duhu dolazećih zapadnih trendova. Za mladu populaciju, merilo vrednosti festivalskih šlagera bilo je to da li se izvode na igrankama, od čuvenih na Malom Kalemegdanu, do sala u beogradskim srednjim školama.
Pobednik prvog Beogradskog proleća, Dušan Jakšić, nije dugo uživao u trijumfu. Nakon finalne večeri, nezadovoljni odlukama žirija, oko desetak hiljada ljudi okupilo se ispred sale Doma Sindikata na Trgu Nikole Pašića, zahtevajući pobedu Đorđa Marjanovića. Pevač se pojavio na trgu, ali su ga oduševljeni obožavaoci na rukama odneli do Terazija, gde je bez ikakvog ozvučenja priredio koncert.
Narednih dana, u radio emisijama se začuo zvižduk kojim je počinjala pesma tadašnjeg "anfan-teribla" domaće muzičke scene. Marjanović je lansirao "Zvižduk u osam", pesmu u kojoj se Beograd ne pominje, ali koja je vremenom postala simbol ovog grada a i samog Đorđa. Bio je to najveći hit (tada se nije tako govorilo), pevača koji je obeležio muzičku scenu šezdesetih i sedamdesetih godina. U interpretaciju i scensko ponašanje je uneo dinamiku i razbarušenost, koja je u to vreme bila pravilo u Evropi. Za razliku od većine interpretatora (to je bio važeći naziv), koja je pevala maltene u "stavu mirno", Marjanović je šetao, skakutao, padao na kolena, bacao sako u publiku i izvodio "trista čuda". Usput, uglavnom je birao sebi primerene pesme, koje su lako ulazile u "uho" raznim generacijama slušalaca.
Godinu dana ranije, "Pesmom raznosača mleka", Marjanović je ovekovečio beogradsku studentariju, koja je tih godina rano ujutru raznosila mleko da bi zaradila koji dinar. Proslavio se i filmskom melodijom "Devojko mala", kao i pesmama "Romana", "Natali", "Milord" i mnogim drugim. U Sovjetskom Savezu, Đorđe Marjanović je bio zvezda nepojmljive veličine.
Marjanović je imao mnogo hitova, ali "Zvižduk u osam" je postao simbol Beograda a i samog pevača. Nikada niko nije ni pokušao da "Zvižduk" uvrsti u repertoar, ili na svoju ploču. Tek 2006. godine, u hip-hop subkulturi se pojavio "semplovan" uvod "Zvižduka u osam", i to u reperskoj temi izvesnog Dade, beogradskog poslenika ove vrste muzike, poznatog po pesmi "Talibani", premijerno izvedenoj u "Areni" pred 20.000 gledalaca, u uvodu koncerta čuvenog američkog repera Fiftija Senta. Prošle, 2006. godine, nakon duže pauze i stagnacije, ideja Beogradskog proleća je oživljena, doduše, pod drugim imenom. Naravno, preovlađivali su savremeni muzički i tonski stilovi i sklopovi, a festival će tek da pokaže da li će moći da dostigne slavu i značaj nekadašnjih "proleća".
%2B(front).jpg)
2 comments:
Gospodin Nikolić je izneo nekoliko netačnih podtaka, pa bih da intervenišem :D .
Na prvom "Beogradskom proleću" NIJE pobedio Dušan Jakšić. Na poleđini ploče jasno piše da je prvu nagradu (sa 3.324 glasa)odnela kompozicija Radoslava Graića "Anđelina". U alternaciji su je izvodili sam Graić i Đorđe Marjanović.
Skandal sa nezadovoljnim "đokistima" se je dogodio povodom takmičenja za najboljeg pevača, pod imenom "Zlatni mikrofon" (održanom mesec dana pre BG proleća). O tome sam već pisao na svom blogu. ;)
Lamanik, nije to ni jedini Nikolićev netačan podatak. Tako on piše: "Nikada niko nije ni pokušao da Zvižduk uvrsti u repertoar, ili na svoju ploču. Tek 2006. godine, u hip-hop subkulturi se pojavio [...]"
A zapravo je obrada "Zvižduka" bila 1985. hit zagrebačkog electro-pop benda ZZ Up, koji su za hrvatsku televiziju snimili i spot:
http://www.youtube.com/watch?v=wNhCCOK3eUQ
Post a Comment