O njemu je dosta rečeno ali ajde da malo u novoj godini pogledamo šta o tome kaće plaćenička enciklopedijica.
Miroslav Čangalović (Serbian Cyrillic: Мирослав Чангаловић) (March 3, 1921 in Glamoč, present-day Bosnia and Herzegovina, former Yugoslavia – October 1, 1999 in Belgrade, FR Yugoslavia, present-day Serbia) was a Serbian opera and concert singer and is considered to be one of the greatest basses in Serbian and Yugoslav history.
Čangalović was born in a small Bosnian town of Glamoč. It was due to his friendship with the family of Dušan Trbojević, a distinguished Serbian pianist and composer, that he familiarized himself with the art of opera as well as operatic and concerto performing. His operatic debut took place in 1946 in Belgrade National Theater Opera House, with the role of jailer in Giacomo Puccini's opera Tosca. Between 1946 and 1954 he took singing lessons by Zdenka Zikova, a well-known operatic singer and a pedagogue.
His operatic repertoire included more than 90 roles which he interpreted with his rich voice and his dramatic strength. His most successful creation is considered to be that of Boris Godunov, from the Modest Mussorgsky's opera of the same name. Right next to it is the role of Dosifey, from the opera Khovanschina of the same composer. By many music historians and critics he is regarded as the greatest ever Boris Godunov , right after Feodor Chaliapin. His other roles include those of Don Quichotte (Massenet's Don Quichotte), Galitsky and Konchak (Borodin's Prince Igor), Mephistopheles (Gounod's Faust), Phillip The Second (Verdi's Don Carlos), Figaro (Mozart's The Marriage of Figaro), Kuchobey (Tschaikovsky's Mazeppa), Ivan The Terrible (Rimsky-Korsakov's The Maid of Pskov), Mitke (Konjović's Koštana), and others.
His concert repertoire consisted of 520 pieces that included solo songs, song-cycles, cantates and oratorios. A great deal of this were pieces written and composed by numerous Serbian and Yugoslav composers, most of which had its premiere thanks to Čangalović. His concert career lasted more than 40 years during which he gave over 300 concerts held across former Yugoslavia as well as more than 160 world wide.
His outstanding achievements were awarded on various occasions both at home and abroad. To note just a few; he was awarded twice by International Jury of Critics in France as the best singer of the season at the Festival Theatre of Nations in Paris, in 1959 (for the role of Mephistopheles) and in 1961 (for that of Boris Godunov). He was also awarded by the French government as the Chevalier de l'ordre des Arts et des Lettres, for his contribution to promoting the French culture.
He died in Belgrade, Serbia, in 1999.
Ko ne zna engleski znaće srpskohrvatski.
Мирослав Чангаловић (3. март 1921. – 1. октобар 1999.), српски оперски и концертни пјевач, бас, једно је од највећих имена у историји српске и, шире, југословенске, музичке умјетности.
Рођен је у босанском граду Гламочу. Захваљујући пријатељству са породицом Душана Трбојевића, истакнутог српског пијанисте и композитора, упознаје се са пјевањем и концертним музицирањем. Свој оперски деби је имао године 1946., у београдском Народном позоришту, улогом тамничара у Пучинијевој опери Тоска. Од 1946. до 1954. године учио је пјевање код Зденке Зикове, познате оперске пјевачице и педагога.
Чангаловићев оперски репертоар је обухватао више од 90 улога у којима се истицао раскошним гласом, драмском снагом и доживљеном интерпретацијом. Његове најславније улоге су, на првом мјесту, улога Бориса Годунова, из истоимене опере Мусоргског, и улога Досифеја, из опере Хованшчина, истог композитора. Многи музички критичари сматрају га, посље Шаљапина, најбољим Борисом Годуновим. Слиједе улоге Дон Кихота (Маснеов Дон Кихот), Кончака и Галицког (Бородинов Кнез Игор), Мефиста (Гуноов Фауст), Филипа Другог (Вердијев Дон Карлос), Фигара (Моцартова Фигарова женидба), Кучобеја (Мазепа Чајковског), Ивана Грозног (Псковитјанка Римског Корсакова), Митке (Коњовићева Коштана), и друге.
Његов концертни репертоар је обухватао укупно 520 композиција, и то соло пјесама, циклуса пјесама, кантата и ораторијума, чији је велик дио сачињавало премијерно извођење многих дјела југословенских композитора. Концертна каријера Чангаловића трајала је више од 40 година и састављена је од око 3.000 концерата на одржаних територији бивше Југославије и око 160 концерата широм свијета.
Носилац је бројних југословенских и међународних признања и одликовања међу којима су и Октобарска награда (1955.), Вукова награда и Седмојулска награда (1966.), АВНОЈ-ева награда (1973.), али и награда Међународног жирија критике као најбољи пјевач сезоне на фестивалу Театар нација у Паризу за улогу Мефиста (1959. године) и, касније, Бориса Годунова (1961. године), као и ордена Витеза реда уметности и литературе од стране француске владе, у знак признања за његов допринос афирмацији дела француске музике ван граница Француске.
Умро је 1999. године, у Београду.
%2B(front).jpg)
No comments:
Post a Comment